Latest posts

Re: PAHULJE

Re: LJULJAJ ME...

Re: U OGLEDALU...

Re: Plus +/- Minus

520   

Re: Proza , citati

Te noci sam joj ocutao najlepše reci koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da cuje to što ocutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na nicijoj zemlji izmedju devet salaša, u fantazmagoricnoj oazi koja se u Sahari zita prividja samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije opšlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obicno u nekoj vedroj noci, roj Neizgovorenih Reci nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije precicu do najblizih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastucice, i nezno povuce finu cetku te velike krošnje kroz svoje kose...
I Neizgovorene Reci ostaju da trepere u lišcu starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom cešljicu od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovalice se i to stablo, oprljice ga Oluja šenluceci gromovima nad ravnicom, složice se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reci, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko ce ga znati?
Ali naici ce cerga tog leta, i to ne Meckari ili Dzambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Sviraci Tuznih Ociju, praceni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetice u gustoj travi narocitu racvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlicna viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, mozda necija, mozda proseda, mozda bez ikoga, ti ceš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameci ga da ti sobu opraši polenom i prolecem. A ulicom ce prolaziti mali Cigan sa violom, videceš samo drozdovo pero na šeširu kako promice za šimširom, i zacuceš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaceš, istog casa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...

Djole Balasevic "Jedan od onih zivota"

Re: Proza , citati

Dervis i smrt
''Nezadovoljstvo je kao zvijer, nemoćna kad se rodi, strašna kad ojača.''

''Željeli smo isto jedan od drugoga, uzdajući se on u moju, ja u njegovu snagu, nemoćni obojica, i to je bilo najžalosnije u ovom viđenju bez svrhe.''

''Razgovarati sa jednim je lakše i poštenije, ne vuče ga broj, pred manje ušiju ima više obzira pred razlozima razuma.''

''... znam da ne valja kad čovjek želi da pobjegne, ali misao se sama oslobađa kad joj je teško...''

''... nisam podnosio ni svoju ni tuđu grubost, stidio sam se kad bi me pobijedila, dugo pamtio kad bi mene pogodila...''

''... sam u polju, sam u svijetu, nemoćan pred tajnama zemlje i širinama neba...''

''Što je veća visina, veća je i pustoš.''

''Često se vrtimo kao vetrokaz, i ne možemo da odredimo svoj položaj, izbezumljeni nesigurnošću. Vrtimo se između očajanja i želje za smirenjem, i ne znamo šta je naše. Zaustaviti se u jednoj tački, okrenuti se prema jednoj strani, to je ono što treba, a što je teško učiniti. Ma kakva odluka, osim one koja će uznemiravati našu savest, bolja je od izgubljenosti kojom nas daruje nerešenost.''

''Zaista, smešno mi je kako se malom prepravkom, zaboravljanjem sitnica, izostavljanjem uzroka, neznatnim prekrajanjem stvarnih događaja, porazi mogu pretvoriti u pobjede, promašenost u junaštvo.''

''- Gde je sunce? -
- Iza oblaka. -
- Je li uvek tamo? I kad je oblačno? A kad bi se probila rupa u oblaku? -
Zaista, zašto ljudi ne probiju rupu u oblaku, zbog dečaka koji voli sunce...''

''Ti si čekao mene, ja sam čekao Hasana, nismo dočekali, nikad niko ne dočeka, svako uvek na kraju ostane sam.
Jednaki smo, nesrećni smo, ljudi smo, brate Harune.''

''I tada, između dva zalogaja, otkinuti deo počeo je da boli.''

''Ono što postoji i kad ga ne vidimo, postoji i kad u njega posumnjamo.''

''Nisam se setio da je ljudska misao nesiguran talas što ga podiže ili smiruje ćudljivi vetar straha ili želje.''

''... htio sam da ga vidim, bila mi je potrebna njegova mirna riječ, i nepreteća sigurnost što je stišavala oluje oko mene, tako čovjek zaželi da sedne ponekad pored tihe moćni rijeke i uspokoji se zbog njene mirne snage i sigurnog toka...''

''... red je konačnost, tvrdi zakon, lažno uverenje da vladamo životom, a život se sve više otima, sve nam više izmiče što ga više stežemo...''

Re: Poučne priče

Vrata ljudskog srca
Postoji jedna čuvena slika koja predstavlja Isusa u jednom tamnom vrtu.
Lijevom rukom pridiže svjetiljku koja osvjetljava scenu, desnom kuca na čvrsta i masivna vrata.
Kada je slika prvi put predstavljena na jednoj izložbi, jedan se posjetitelj obratio slikaru (William Hunt) s primjedbom:
"Na vašoj je slici jedna greška. Vrata su bez brave i ručki."
"Nije to greška," odgovori slikar. "To su vrata ljudskog srca. Otvaraju se samo iznutra."

Re: Kakav donji veš nosite za njega?

Kakav nosim i svaki dan..

Re: Zašto žene nikada nemaju ništa da obuku?

Zadovoljnasam ja svojim izgledom al nemam sta da obucem opet..

Re: Nijanse...

Svjetlo ljubicasta