Search for posts by BlackW
First Page | « | 1 ... 865 | 866 | 867 | 868 | 869 ... 1052 | » | Last
Search found 10513 matches:
Re: CITATI KOJI MI SE SVIDJAJU...
from BlackW on 12/12/2014 03:06 PMVreme je da roditelji rano počnu učiti mlade ljude da je u različitosti lepota i snaga.
Maya Angelou
ReplyRe: CITATI KOJI MI SE SVIDJAJU...
from BlackW on 12/12/2014 03:05 PMMrak ne može proterati mrak;samo svetlo to može.Mržnja ne može proterati mržnju;samo ljubav to može.
Martin Luther King
Re: CITATI KOJI MI SE SVIDJAJU...
from BlackW on 12/12/2014 03:05 PMŽivot bi nam bio neizmerno srećniji kad bismo se mogli roditi s osamdeset pa se približavati osamnaestoj.
Mark Twian
Re: CITATI KOJI MI SE SVIDJAJU...
from BlackW on 12/12/2014 03:04 PMIako sam odrastao, u duši sam jedno veliko dete koje se raduje običnim stvarima.
Nikola Simić
Re: CITATI KOJI MI SE SVIDJAJU...
from BlackW on 12/12/2014 03:04 PMMožda će biti i lepših vremena, ali ovo je naše.
Jean Paul Sartre
Re: CITATI KOJI MI SE SVIDJAJU...
from BlackW on 12/12/2014 03:03 PMPatnja postaje prelepa kada neko preživi velike nesreće ne sa neosećajnošću već sa srećom i produktivnim umom.
Aristotel
Re: CITATI KOJI MI SE SVIDJAJU...
from BlackW on 12/12/2014 03:03 PMIz najveće patnje su izašle najjače duše; najmasivniji ljudi su sprženi ožiljcima.
Kalil Gibran
Re: CITATI KOJI MI SE SVIDJAJU...
from BlackW on 12/12/2014 03:02 PMBez bola, patnja ne bi postojala, a bez toga ne bismo mogli da naučimo bilo šta iz svojih grešaka. Bol i patnja su ključ svih vrata i bez njih ne postoji život.
Angelina Jolie.
Re: CITATI KOJI MI SE SVIDJAJU...
from BlackW on 12/12/2014 03:02 PMNesreća nam izgleda mnogo manja kad o njoj ćutimo, nego kad o njoj govorimo.Govoreći o nesreći ona samo postaje još dublja i sve crnja, ko o njoj govori sto puta, on je tim samo povećao za sto puta.Ćutanje najbolji lek protiv nesreće;ono je ii nadostojanstveniji čovekov otpor i odmazda sudbini.
Jovan Dučič
CITATI KOJI MI SE SVIDJAJU...
from BlackW on 12/12/2014 02:59 PMTakva je i priča
o mladiću koji je, lutajući svetom i tražeći sreću, zašao na
opasan put za koji nije znao kuda ga vodi. Da se ne bi
izgubio, mladić je u debla drveta pored puta zasecao
sikiricom znake koji će mu docnije pokazati put za
povratak.
Taj mladić je oličenje opšte i večne ljudske
sudbine: s jedne strane opasan i neizvestan put, a s druge,
velika ljudska potreba da se čovek ne izgubi i snađe, i da
ostavi za sobom traga. Znaci koje ostavljamo iza sebe
neće izbeći sudbinu svega što je ljudsko: prolaznost i
zaborav. Možda će ostati uopšte nezapaženi? Možda ih
niko neće razumeti? Pa ipak, oni su potrebni, kao što je
prirodno i potrebno da se mi ljudi jedan drugom
saopštavamo i otkrivamo. Ako nas ti kratki i nejasni znaci i
ne spasu od lutanja i iskušenja, oni nam mogu olakšati
lutanja i iskušenja i pomoći nam bar time što će nas uveriti
da ni u čemu što nam se dešava nismo sami, ni prvi ni
jedini.
Ivo Andrić(Znakovi pored puta)
